Najvažnije karakteristike po kojima se daroviti učenici razlikuju od ostalih učenika su nivo i brzina kognitivnog razvoja i količina znanja koje imaju. Darovita deca su na višem nivou konitivnog razvoja, brže se kreću kroz razvojne stepene i imaju veća, šira i dublja znanja od svojih vršnjaka.
Interesovanje za darovitost i decu koja odskaču i bolje se snalaze u savladavanju teškoća od prosečnih, pokazivali su ljudi od davnina u Kini, Indiji, Grčkoj… Sa pojavom prvih škola i prvih organizovanih pristupa radu sa decom uočavale su se razlike koje postoje među njima. Ali, moralo je proći mnogo vremena da bi se te razlike stavile u središte pažnje i izrazila zainteresovanost za njihovo ozbiljnije proučavanje. Iako su se velike individualne razlike među decom uočavale u toku bilo koje aktivnosti učenika u školi, a pogotovo kroz samostalan rad, ozbiljniji pristup i prva istraživanja fenomena dece sa izuzetnim i raznovrsnim sposobnostima, kao i visokim količnikom inteligencije krenula su početkom ovog veka.
Darovita deca su ona čije su mentalne sposobnosti razvijene iznad proseka, a naročito obdarena za neku oblast, muziku, književnost, matematiku, slikarstvo i dr. Darovitost se ne može jasno definisati, ali za darovito dete smatra se ono dete koje ispoljava sledeće kvalitete: opšte i specifične sposobnosti, mnogostranost ideja i interesovanja, logičko asociranje, veći raspon pažnje, sposobnosti za inicijativnost, originalnost, kreativnost, sposobnost odlučivanja, istrajnost i želju za znanjem.
Prva sistematska istraživanja darovite dece izvršena su 1921. godine. Darovitost se utvrđuje merenjem nivoa neke sposobnosti, preko učestalosti postignuća ili preko ranog javljanja neke sposobnosti ili zainteresovanosti. Postoji nekoliko vrsta darovitosti.
Opšta intelektualna darovitost izražava se preko visokih rezultata na testovima kognitivnih sposobnosti. Od dece sa ovakvim sposobnostima se očekuje da imaju visok školski uspeh, ali to nije uvek slučaj.
Školska ili akademska darovitost se izražava kroz visok uspeh u većini školskih predmeta. U školi su to odlični matematičari, informatičari, daroviti su za učenje stranih jezika i za prirodne nauke. Ova deca se obično služe enciklopedijama i drugom naučnom literaturom.
Darovitost u području socijalne komunikacije se izražava kroz sposobnost za vođenje pojedinca ili grupa i njihovo usmeravanje i rukovođenje. Ova darovitost se najbolje ispoljava u međuljudskim odnosima. Deca sa razvijenom socijalnom inteligencijom su obično lideri, buntovnici, odnosno oni koji se suprotstavljaju autoritetima, ali takođe umeju da posreduju u rešavanju sukoba među vršnjacima. Oni ne moraju da budu najbolji đaci, ali su najčešće zvezde u razredu ili školi.
Psihomotorna darovitost se manifestuje kao darovitost za određene sportove, a odlikuje se natprosečno razvijenim motoričkim sposobnostima kao što su koordinacija, ravnoteža, brzina i preciznost.
Prvi korak u radu sa darovitim učenicima predstavlja njihovo otkrivanje.
