Kao i svaki čovek, tako i svako dete ima svoju individualnu potrebu za snom koja zavisi od brojnih psihofizičkih faktora. Nekoj deci je potrebno i više od 12 sati sna dnevno, dok je nekoj dovoljno devet do deset sati sna, da bi bila odmorna i čila tokom celog dana.
Adolescent koji je kao dete imao prekratak san i nije spavao dovoljno i kvalitetno, može imati problem sa manjkom koncentracije, određene kognitivne probleme, može pokazati i slabiji uspeh u učenju.
Prateći satnicu dečjeg spavanja, roditelji mogu uočiti pozitivne i negativne strane. Detetovo ponašanje u toku dana je najbolji pokazatelj da li je dete dovoljno i kvalitetno spavalo. Ukoliko je dete u toku dana pospano, razdražljivo, nervozno, ima česte promene raspoloženja, slabijeg je snalažnja u socijalnim situacijama, to je znak da mu je potrebno više sna tokom noći. Potrebno je samo da pomerite odlazak na spavanje pola sata ili jedan sat unazad, kako bi dete dobilo priliku da kvalitetnije i duže spava.
Za svakodnevno funkcionisanje deteta neophodno je dovoljno kvalitetnog sna jer spavanje ima značajnu ulogu u razvoju i sazrevanju mozga, ali i celog organizma. Tokom spavanja oslobađaju se hormoni potrebni i neopodni za rast i sazrevanje. Nedostatak sna utiče i na uspeh u školi. Javljaju se problemi sa pažnjom, koncetracijom i memorijom, teškoće pri učenju.
Zdrave navike u vezi spavanja treba negovati od najranijeg uzrasta.
Količina sna je individualna potreba svakog deteta i ona varira.
Preporuka stručnjaka je da satnica spavanja dece školskog uzrasta bude između 10 i 12 sati. Međutim, istraživanja su pokazala da većina osnovaca spava u proseku oko 9 sati, a značajan procenat dece i manje od 8.
