Uzburkalo se more danas, pa sve unutrašnje izbacuje napolje. Čisti se. Osetljivo na svaki dašak vetra sa druge obale. Navikli smo mi na oluje, koje dođu i prođu. Navikli smo da posle njih sakupimo sve što se razletelo, zalepimo sve što se razbilo, udahnemo duboko i krenemo dalje.
Naiđe tako kiša „na oblak”.
Otvaram prozor. Gledam nebo, svetlo, čisto, rekla bih da je prozirno plavo. Koliko je nebo lepše, toliko je oblaka više u meni. Sprema se nova oluja, novi talas, nova suza.
Gledam, oluja i u mom detetu, i u mojoj sestri, majci, ocu, suprugu, tetki, dedi, nani, prijatelju… gledam, oluja u svima nama. Velika, i svakom svojstvena.
Svedoci smo teških vremena. Rastrgnuti između sopstvene unutrašnjosti i stvarnosti, čekamo odgovore, čekamo sunce, uporno čekamo iz dana u dan neke stvari koje će promeniti juče, danas, sutra.
Ljudi žele da izađu napolje, jer suviše toga iz njih samih izlazi napolje, i dobro i loše. Ljudi žele da izađu napolje, jer je to prirodno. Ljudi žele da izađu napolje i suoče sa sa drugim ljudima tražeći u njihovim očima razumevanje, sigurnost, svedočenje da nisu sami, da nisu izolovani od sveta, da nisu zaboravljeni.
U početku smo išli kišobranom nasuprot vetru, onda smo se krili ispod neke nadstrešnice, i na kraju smo ostali kod kuće, kraj prozora, čekajući u neizvesnosti da sve prođe.
Gledajući svakog od nas ponaosob, svi smo svedoci i učesnici ove drame. Normalan dnevni ritam, način života i sam život u celini, dobili su jedan sasvim drugi (ne)smisao i sasvim drugi oblik.
Pod pritiskom pravila, odvojenosti, ograničavanja kretanja i boravka u zatvorenom prostoru, pojačala su se osećanja. Na prvom mestu osećanje straha, zatim besa, nemoći, ljutnje. Sve je više prisutno osećanje zbunjenosti.
Međutim, što je duži vremenski period u pitanju, ova osećanja mogu da se pojačavaju i prerastu u osećaj sve jače nemoći i pritiska. Ovakvo emocionalno stanje neretko prerasta u frustracije, samooptuživanje, pojačava agresivnost ili ulogu žrtve i prenosi se na ostale članove porodice.
Uzevši u obzir da su osećanja ta koja igraju glavnu ulogu u formiranju ponašanja, situacija dobija sasvim drugu dimenziju i deluje kao preteći faktor u okruženju u kome se osoba nalazi.
Jake psihičke reakcije pojedinca mogu biti kasniji uzrok nastanka fobija, anksiozno-depresivnih poremećaja i raznih patoloških stanja, uključujući neseanicu i hipohondriju.
Ako oluja već traje, držite kormilo čvrsto u rukama, to je vaš brod, vaš put, vaša borba.
Kiša i dalje pada. Ne čekajte da stane. Umesto grmljavine i vetrova, pošaljite joj sunce u sebi. Možda stvorite dugu.
Milica Vukotić Yildirim, dipl. psiholog
