Srećno detinjstvo ne ogleda se u stvarima koje smo imali, već u tome što smo imali jedni druge.
Neka sećanja iz detinjstva su toliko dragocena i topla, da postaju „sigurno mesto“ za ceo život, pa im se često vraćamo.
Deca će zauvek pamtiti osećaj sigurnosti i zaštićenosti koji su imali u zagrljaju roditelja. Zagrljaji postoje kako bismo pokazali koliko volimo jedni druge, a da ne moramo ništa reći. Trenuci u kojima se dete osećalo sigurno i voljeno veoma su važni, ako su došli u pravo vreme i sa pravom merom i čine dobru osnovu za psihičku stabilnost, zato treba da ih je što više. Svakom detetu potrebna je zaštita, pa makar se ona ogledala i u tome da roditelji jure čudovišta koja se noću pojave ispod dečijih krevetića. Ipak, roditelji i u ovome, kao i u svemu, moraju imati meru i voditi računa da izbegnu prezaštićivanje, sindrom “staklenog zvona”.
A deca će zauvek u sećanju nositi igre kojih su se igrali zajedno sa roditeljima, onda kada su se svi zajedno smejali i bili opušteni. Igra je lekovita za sve, jer odrasle vraća u detinjstvo, deci pruža uzivanje, a svima vraća osmeh na lice.
Deca će pamtiti svaki uspeh koji su roditelji sa ponosom ispratili i radovali se zajedno sa njim. Pamtiće svaku reč izgovorenu sa puno ljubavi, ohrabrenja i podrške, jer deca zasnivaju svoj osećaj identiteta, sposobnosti i samopoštovanja na osnovu reči koje im roditelji upućuju u najranijem uzrastu.
Naši mališani u porodici vide sigurnu luku u koju će se vraćati uvek kada im je teško. Roditelji, grlite svoju decu, igrajte se sa njima, smejte se zajedno, slušajte šta vam poručuju i znajte da ste vi tvorci njihovih najvažnijih uspomena!
