Za učenike od prvog do sedmog razreda, letnji raspust počeo je 13. juna. Osnovci u Srbiji imaće 11 nedelja za odmor.
Letnji školski raspust najduže traje u baltičkim zemljama a zatim u Bugarskoj, Hrvatskoj, Finskoj, Islandu, Rumuniji, Švedskoj, Sloveniji, Španiji, Mađarskoj i Kipru. Za razliku od njih, učenici u Bavarskoj na letnje praznike odlaze tek početkom avguta. U pojedinim švajcarskim kantonima, letnji raspust traje samo pet do šest nedelja.
U nekim zemljama dužina raspusta zavisi od stepena školovanja, pri čemu je pravilo da osnovne škole imaju duži raspust od srednjih.
Psiholozi ističu da je raspust vreme za odmor i da decu treba pustiti da naprave pauzu od školskih obaveza. To nikako ne znači da deca ne uče tokom raspusta, već da učenje za vreme raspusta poprima drugačiji oblik, tako što se teorijsko učenje zamenjuje učenjem u praksi.
Raspust je škola za život, vreme u kome je društveni život u prvom planu – vreme sticanja novih uspomena koje zauvek ostaju u sećanju. Raspust je vreme kada kreativnost i mašta dolaze do izražaja.
Postoje tri faze odmora.
Prvu fazu odlikuje duže spavanje, leškarenje i to su početne, glavne karakteristike. To je pasivan odmor u kome dolazi do odmora od aktivnosti koje su dovele do zamora. Drugu fazu odlikuje zabava i uživanje, i to je vreme aktivnog odmora. Dok nas odmor vraća u energetsku normalu, zabava nas puni životnom energijom. Kada dođe do dosade u pasivnom a zatim i aktivnom odmoru, dolazi treća faza, u kojoj se javlja želja za povratkom na ranije, stare aktivnosti.
Ovakav redosled faza je uglavnom kod starijih, odraslih ljudi, dok kod dece varira od uzrasta. Deci mlađeg uzrasta škola nedostaje u većoj meri, dok starijoj deci više nedostaju vršnjaci.
