Dobar vaspitač je blizak detetu, prihvata ga kao ličnost i osetljiv je na njegove potrebe.

Od prvog dana boravka deteta u školi vaspitač radi na uspostavljanju bogatog i sadržajnog emocionalnog odnosa sa njim. Ovaj odnos je obostrano prijateljski, saradnički i zasniva se na međusobnom uvažavanju, poverenju i brizi. Svakom detetu je potrebno da oseti da je vaspitač zainteresovan za njega lično, a ne samo za ono čime se on bavi.

Bliskost sa detetom omogućava vaspitaču da postigne mnogo više u delovanju na dečji razvoj i učenje i to na načine koji se verovatno ne bi pokazali efikasni kada bi ih primenila detetu nepoznata osoba. Dete nikada neće biti drsko i bezobrazno sa osobom koja mu čitavim svojim ponašanjem iskazuje poštovanje, koja je srdačna i blaga u ophođenju, koja ga ne gleda sa visine i ne insistira na pokornosti. Čak i u slučajevima kada dođe do neslaganja između njega i deteta, vaspitač to ne prenosi na lični odnos, ne ispoljava gorčinu i ne preti mu prekidom dobrih odnosa.

Prirodnost je najvažnija osobina pravilnog odnosa vaspitača prema deci

Svaka usiljenost , izveštačenost, prenemaganje, sladunjavo korišćenje deminutiva i drugih posebnih načina obraćanja deci, onemogućava izgrađivanje iskrenog, otvorenog i prirodnog odnosa kakav treba da postoji između mlađih i starijih. Odnos vaspitača i deteta se prenosi na njegov odnos prema samom sebi. Ako je odrasli odlučan i tolerantan, ako od njega očekuje pozitivno ponašanje, uspeh u aktivnostima, zalaganje i iskrenost, dete će sve učiniti da opravda ovakva očekivanja i odnosiće se na isti način prema samome sebi. On treba da služi deci za primer kao osoba koja obavlja svoj posao istrajno i vešto, koja rešava probleme sistematski i strpljivo i, zahvaljujući svome trudu, postiže uspeh.

Dobar vaspitač prepoznaje se, pre svega, po tome što mu njegov posao predstavlja zadovoljstvo

On voli decu i dobro se oseća u njihovom društvu, poštujući u svakom od njih jedinstvenu ljudsku ličnost koja se razvija. Iako ima sasvim određen stav prema određenim oblicima ponašanja, on prihvata svako dete i ima razumevanja za njegove postupke. Svoja osećanja prema deci dobar vaspitač izražava tonom kojim im se obraća, izrazom lica i rečima. Dete mora osećati da je vaspitač na njegovoj strani, da mu ono nešto znači, da ga uvažava, ceni, raduje se njegovim uspesima i veruje u njegov pozitivan razvoj kao i u mogućnosti da mu pomogne. Naročito je predusretljiv i osetljiv na dečje potrebe i očekivanja prema njemu i rado je spreman da mu udovolji. U njemu dete nalazi osobu spremnu da mu uzvrati pozitivne emocije, da mu na osmeh odgovori osmehom, pomiluje ga, zagrli…